О књизи: 2004 / ЧОВЕК се возио у препуном аутобусу и патио. Патио је од гужве, мириса бензина, буке, рике зарђалих бубашваба и неке клонуле стрепње... Заједно са њим, још 40 људи мучило се у смрдљивом, поквареном Лиазу. ЧОВЕК их је све познавао јер је са њима радио раме уз раме више од годину дана. Он се према свима односио равнодушно...... Према свима, али не према ОНОМ кога је осудио на смрт ЧОВЕК још није одлучио како, у које време, где, чиме и зашто ће извршити егзекуцију. .. Али једно је сигурно знао - то је неизбежно. Нисам сумњао, нисам слутио. Шалио се, шалио, пио пиво, чак и флертовао. Био је весео и безобзиран, као и увек, није ни слутио да је осуђен и да га дели само дан.